Energija vetra trenutno prestavlja najzastupljeniji vid korišćenja obnovljivih izvora energije u svetu. Prednosti korišćenja energije vetra za pretvaranje iste u električnu energiju su pre svaga u neiscrpnoj kojičini energije kao i ekonomskoj opravdanosti korišćenjem iste. Nedostatak i visoka cena fosilnih goriva otvara širok prostor za korišćenje vetrogeneratora. Tako danas proizvodnja vetrogeneratora beleži veliki rast.

Po mnogim predviđanjima očekuje se daljnji intezivan rast instaliranih kapaciteta. Do kraja 2001. godine u svetu je instalirano 56000 vetrogeneratora kapaciteta od 25 GW. Energetski deficit i neminovnost upotrebe čistih izvora energije su dovoljni razlozi da i Srbija počne da razvija eksploataciju energije vetra.

Razvojem tehnologije povećava se snaga vetrogeneratora. Tako se danas proizvode vetrogeneratori snage od 5MW, a predviđanja su da će se do 2020. godine proizvoditi vetrogeneratori od 20 MW. Visina stuba takvog vetrogeneratora bi bila preko 200m

Ukupna raspoloživa snaga elektrana u elektroenergetskim sistemima Srbije iznosi oko 9 GW, pri čemu 66,7% čine termoelektrane. Godišnja proizvodnja električne energije u Srbiji je, u toku 2005. godine, iznosila oko 40 TWh. I pored preduzetih mera u pogledu povećanja energetske efikasnosti i revitalizacije proizvodnih i prenosnih kapaciteta, u EPS-u se od 1997. god. permanentno javlja deficit električne energije. Taj deficit je u 2005. godini iznosio oko 6,5 TWh što čini preko 10% ukupne nacionalne potrošnje, koja je u 2005. iznosila skoro 40 TWh. Debalans u proizvodnji i potrošnji električne energije je, u proteklom periodu, rešavan uvozom skupe električne energije i restriktivnim merama u isporuci električne energije.

Prevazilaženje elektoenergetske krize moglo bi se rešiti kupovinom i montažom 2000 do 3000 vetrogeneratorskih jedinica prosečne snage 1 MW. Srbija ima tehnički iskoristiv vetropotencijal u rasponu od 8 do 15 GW što je znatno više od našeg trenutnog deficita u električnoj energiji. Uzimajući u obzir stalan rast potrošnje električne energije, dolazimo do zaključka da u Srbiji ima dosta potreba za ugradnjom vetrogeneratora. Uz to, najveća potrošnja električne energije u Srbiji je u zimskom periodu, a to je upravo i period kada se ostvaruje najveća proizvodnja električne energije pomoću vetrogeneratora, jer vetrovi zimi duvaju većim intezitetom.

Na osnovu dosadašnjih iskustava u gradnji vetrogeneratora snage preko 500kW, došlo se do orijentacione vrednosti investicija od oko 700 do 1000 € po instaliranom kW. Troškove ugradnje vetrogeneratora su investicioni kao i troškovi kasnijeg održavanja. Investicioni troškovi se kreću od 75% do 90% ukupnih troškova. Investicioni troškovi su troškovi izgradnje vetrogeneratora, uključujući troškove izgradnje pristupnih puteva, ukoliko je potrebno, i troškove priključivanja na elektroenergetski sistem. Obično su lokacije sa povoljnim uslovima za gradnju farme vetrenjača udaljene od drumskih i energetskih magistrala i to povezivanje utiče na povećanje investicionih troškova. Povećavanjem brzine vetra, raste koeficijent korisnog dejstva što postavlja zahtev za podizanjem visokih stubova.

Takođe, energija iz vetrogeneratora se obično proizvodi bliže potrošačima čime se smanjuju gubici u prenosu električne energije i ovako dobijena energija ima povećanu konkurentnost. Ako uzmeno jedan vetrogenerator snage 1MW on će na prosečnoj brzini vetra od 6m/s proizvoditi godišnje oko 2000MWh električne energije. To je dovoljno za podmirenje oko 500 prosečnih četveročlanih domaćinstava. Sa cenom od 0,095 evra/kWh, predviđenom uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače u Srbiji, dolazimo do cifre od oko 200.000 evra za količinu proizvedenih kWh godišnje. Tako dolazimo do računice da je isplativost ugradnje vetrogeneratora snage 1 MW, ako uzmemo u obzir da je prosečna brzina vetra oko 6 m/s, oko 5 godina. Naravno, period isplativost ugradnje vetrogeneratora na lokaciji gde je prosečna brzina vetra preko 6 m/s je mnogo kraći.

U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora:

1. Istočni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh itd. U ovim regionima postoje lokacije čija je srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova oblast pokriva oko 2000 km2 i u njoj bi se perspektivno moglo izgraditi oko 2000 MW instalirane snage vetrogeneratora.

2. Zlatibor, Kopaonik, Divčibare su planinske oblasti gde bi se merenjem mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora.

3. Panonska nizija, severno od Dunava je takođe bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2000 km2 i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora, jer je izgrađena putna infrastruktura, postoji električna mreža, blizina velikih centara potrošnje električne energije i slično. U perspektivi bi se u ovoj oblasti moglo instalirati oko 1500 do 2000 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta.

U proizvodnji električne energije nijedan izvor energije nije imao tako dinamičnu ekspanziju u poslednjih dvadesetak godina. Savremeni verogeneratori dostižu snagu od 5 MW i više, a po ekonomičnosti su izjednačeni sa klasičnim izvorima energije. Konkurentnost im se značajno povećava pogotovo kada se u poređenja uvrsti uticaj na životnu okolinu. U narednom periodu može se očekivati da će energija vetra, kao najznačajniji obnovljiv izvor, zauzeti značajno mesto u ukupnom svetskom energetskom bilansu. Za Srbiju je primena obnovljivih izvora energije primarni cilj oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja, političari i stručnjaci. Pri sadašnjem konstantnom deficitu električne energije najbrži put u praćenju potrošnje energije je štednja i gradnja postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije.